Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu („Službeni glasnik RS“, br. 80/2026) uveo je posebne mere materijalne podrške građanima.
Jedna od njih je jednokratna novčana naknada od 6.000 dinara.
Međutim, nakon isteka roka za prijavljivanje postavlja se važno pitanje: da li građanin koji ispunjava zakonske uslove, ali se nije prijavio u propisanom roku, može naknadno da ostvari pravo na 6.000 dinara?
Ukratko: ako je lice bilo dužno da podnese prijavu, a nije to učinilo u propisanom roku, zakon ne predviđa opšti dodatni rok za naknadnu prijavu. Drugačija je situacija kod lica kojima se naknada, pod zakonom propisanim uslovima, isplaćuje bez prijavljivanja, kao i kada postoji problem sa već podnetom prijavom ili isplatom.
Jednokratna finansijska podrška i naknada od 6.000 dinara nisu isto pravo
Za pravilno razumevanje zakona potrebno je napraviti razliku između jednokratne finansijske podrške određenim kategorijama stanovništva i jednokratne novčane naknade od 6.000 dinara.
Finansijska podrška namenjena je zakonom određenim kategorijama korisnika iz sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, dečijeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračke zaštite.
Član 3. Zakona određuje iznose finansijske podrške za pojedine kategorije korisnika, dok član 4. uređuje situaciju u kojoj jedno lice pripada različitim kategorijama.
U tom slučaju lice ostvaruje najviši iznos jednokratne finansijske podrške koji mu pripada.
Kada su u pitanju korisnici dečijeg dodatka, zakonom je predviđena podrška u iznosu od 25.000 dinara po detetu za koje se ostvaruje pravo na dečiji dodatak.
Kod ove vrste pomoći zakon, dakle, polazi od prethodno utvrđenog statusa korisnika.
Ko ima pravo na jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara?
Jednokratna novčana naknada od 6.000 dinara uređena je članom 6. Zakona.
Prema zakonskom okviru, za lica koja ostvaruju pravo putem prijave relevantni su uslovi koji se odnose, između ostalog, na:
- punoletstvo;
- državljanstvo Republike Srbije;
- prebivalište na teritoriji Republike Srbije;
- status u odnosu na prava uređena propisima o besplatnim akcijama;
- posedovanje važeće lične karte za lice koje podnosi prijavu.
Međutim, samo ispunjavanje ličnih uslova nije dovoljno kada zakon za ostvarivanje naknade zahteva i blagovremeno podnošenje prijave.
Drugim rečima, treba razlikovati pitanje da li neko pripada krugu lica koja mogu ostvariti naknadu od pitanja da li je ispunio proceduralne uslove potrebne za njenu isplatu.
Do kada je trajala prijava za 6.000 dinara?
Zakonom je predviđeno da se elektronska prijava podnosi preko portala Uprave za trezor.
Rok za prijavljivanje trajao je od 7. do 21. septembra 2026. godine.
Za lica koja su bila dužna da se prijave, blagovremena prijava predstavlja jedan od uslova za ostvarivanje prava na isplatu.
Zbog toga je rok za prijavu od posebnog značaja prilikom procene da li lice nakon njegovog isteka može zahtevati isplatu.
Šta ako je propušten rok za prijavu za 6.000 dinara?
Ovo je najvažnije pitanje za građane koji ispunjavaju ostale uslove, ali nisu podneli prijavu do 21. septembra 2026. godine.
Prema odredbama zakona, nije predviđen opšti dodatni rok za prvu prijavu lica koje je propustilo propisani period prijavljivanja.
To znači da građanin koji je bio obavezan da podnese prijavu, ali je nije blagovremeno podneo, nema osnov da zahteva isplatu samo na osnovu činjenice da ispunjava ostale lične uslove propisane zakonom.
Samo postojanje državljanstva, prebivališta, punoletstva i drugih propisanih uslova ne zamenjuje prijavu kada je ona za određeno lice bila potrebna.
Neobaveštenost o roku ili činjenica da je građanin zaboravio da se prijavi, sami po sebi ne predstavljaju osnov za ponovno otvaranje zakonskog roka.
Zato je u svakom konkretnom slučaju potrebno najpre utvrditi da li je lice uopšte bilo dužno da podnese prijavu.
Ko ne mora da se prijavljuje za isplatu?
Zakon predviđa i određene kategorije lica kod kojih nepodnošenje individualne prijave ne predstavlja prepreku za isplatu, pod uslovima propisanim zakonom.
U ovu grupu, u skladu sa zakonskim odredbama, spadaju određeni:
- korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja;
- nosioci i korisnici novčane socijalne pomoći;
- lica koja se nalaze u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.
Za ove kategorije potrebno je proveriti ispunjenost konkretnih zakonskih uslova.
Zbog toga građanin koji nije podneo elektronsku prijavu ne treba automatski da zaključi da je izgubio pravo na naknadu. Najpre treba utvrditi da li pripada kategoriji za koju je individualna prijava uopšte bila potrebna.
Da li reklamacija omogućava naknadnu prijavu?
Posebno treba razlikovati propuštanje roka za prvu prijavu od problema koji su nastali u vezi sa prijavom koja je već podneta ili sa samom isplatom.
Pravilnikom o načinu prijave za dobijanje jednokratne novčane naknade, načinu isplate sredstava i podnošenja reklamacija („Službeni glasnik RS“, br. 82/2026) bliže je uređen postupak prijavljivanja, isplate i reklamacija.
Reklamacija nije isto što i nova prijava.
Mogućnost podnošenja reklamacije ne bi trebalo tumačiti kao automatsko otvaranje novog roka za građanina koji u propisanom periodu uopšte nije podneo prijavu.
Reklamacija je relevantna kada postoji problem koji se odnosi na podatke, evidentiranje prijave, status korisnika ili isplatu naknade, u skladu sa zakonom i pravilnikom.
Reklamaciju, dakle, ne treba posmatrati kao zamenu za prijavu koja nije podneta u zakonskom roku.
Šta ako je prijava podneta, ali nije evidentirana?
Drugačija situacija može postojati kada je građanin blagovremeno pokušao ili uspešno izvršio postupak prijavljivanja, ali prijava zbog tehničkog ili drugog problema nije pravilno evidentirana.
U takvom slučaju treba proveriti status prijave i, ukoliko za to postoji osnov, koristiti postupak reklamacije.
Od značaja mogu biti raspoloživi dokazi o tome da je prijava izvršena ili pokušana u propisanom roku, na primer potvrda sistema, elektronski zapis ili druga dokumentacija kojom se može potkrepiti tvrdnja o blagovremenom postupanju.
Međutim, postojanje tehničkog problema samo po sebi ne znači da će reklamacija biti usvojena niti garantuje isplatu naknade.
Nadležni organ u konkretnom slučaju treba da utvrdi relevantne činjenice i status prijave.
Da li zaborav ili neobaveštenost opravdavaju propuštanje roka?
Često se postavlja pitanje da li građanin može naknadno da se prijavi zato što nije znao za rok, nije bio blagovremeno obavešten ili je jednostavno zaboravio da izvrši prijavu.
U okviru ovog zakonskog režima nije propisan opšti naknadni rok zasnovan samo na neobaveštenosti ili zaboravu građanina.
Zbog toga je potrebno razlikovati subjektivni razlog zbog kojeg prijava nije podneta od situacije u kojoj je građanin blagovremeno preduzeo potrebne radnje, ali je do problema došlo prilikom evidentiranja ili obrade prijave.
U drugoj situaciji može postojati razlog za proveru i eventualnu reklamaciju, dok samo propuštanje prijave zahteva drugačiju pravnu ocenu.
Šta treba proveriti ako naknada od 6.000 dinara nije isplaćena?
Ako građaninu nije isplaćena jednokratna novčana naknada od 6.000 dinara, pre donošenja zaključka da je pravo izgubljeno potrebno je utvrditi nekoliko činjenica:
- da li lice ispunjava zakonom propisane uslove;
- da li je pripadalo kategoriji koja je morala da podnese elektronsku prijavu;
- ako je prijava bila obavezna, da li je podneta u periodu od 7. do 21. septembra 2026. godine;
- da li je prijava pravilno evidentirana;
- da li postoji problem sa podacima ili isplatom;
- da li postoje dokazi o eventualnom tehničkom problemu prilikom blagovremenog prijavljivanja;
- da li konkretna situacija može biti predmet reklamacije.
Tek nakon utvrđivanja ovih okolnosti moguće je pravilno proceniti pravni položaj konkretnog lica.
Može li se dobiti 6.000 dinara nakon isteka roka?
Ako je građanin pripadao kategoriji koja je morala da podnese prijavu, a prijavu nije podneo u zakonom određenom roku, zakon ne predviđa opšti dodatni rok u kojem bi mogao prvi put da se prijavi.
Sa druge strane, nepodnošenje prijave nema isto značenje za lica kojima se naknada isplaćuje bez individualnog prijavljivanja.
Takođe, ako je prijava blagovremeno podneta, ali postoji problem sa njenim evidentiranjem, podacima ili isplatom, potrebno je razmotriti mogućnost podnošenja reklamacije u skladu sa propisanim postupkom.
Zato odgovor na pitanje da li građanin može dobiti naknadu nakon 21. septembra zavisi prvenstveno od toga da li je za njega prijava bila obavezna i da li je u konkretnom slučaju reč o propuštenoj prijavi ili problemu sa već izvršenim prijavljivanjem odnosno isplatom.
Zaključak
Propušten rok za prijavu za 6.000 dinara i reklamacija zbog problema sa prijavom ili isplatom nisu ista pravna situacija.
Za građanina koji je bio obavezan da podnese prijavu, a nije je podneo u propisanom roku, zakon ne predviđa opšti dodatni rok za naknadno prijavljivanje.
Kod lica kojima se naknada isplaćuje bez prijave potrebno je proveriti da li su ispunjeni posebni zakonski uslovi.
Ako je, međutim, prijava blagovremeno podneta ili je građanin u propisanom roku preduzeo radnje radi prijavljivanja, ali je nastao problem sa evidentiranjem ili isplatom, treba proveriti mogućnost podnošenja reklamacije i sačuvati raspoložive dokaze o blagovremenom postupanju.
Svaki konkretan slučaj zahteva proveru činjenica, jer pravni položaj građanina zavisi od kategorije kojoj pripada, obaveze prijavljivanja i načina na koji je postupak prijave sproveden.
Autor teksta: advokat Lazar Krstić
Ovaj tekst je informativnog karaktera i predstavlja opšti pravni prikaz propisa koji uređuju ostvarivanje prava na jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu. Ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj. Prava i mogućnosti svakog lica zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja.
Imate nedoumicu u vezi sa ostvarivanjem nekog prava? Advokatska kancelarija Krstić pruža pravnu pomoć i procenu pravnog položaja na osnovu okolnosti konkretnog slučaja.