Šta predstavlja zajedničku a šta posebnu imovinu supružnika
Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Dakle, potrebno je da je imovina stečena radom. Zajedničkom imovinom smatra se i imovina koja je stečena korišćenjem prava intelektualne svojine, zatim imovina koja je stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.
Ukoliko jedan od supružnika nije zasnivao radni odnos u toku trajanja braka ali je doprinosio sticanju zajedničke imovine na taj način što je održavao domaćinstvo ili negovao decu smatraće se da je dao svoj doprinos u sticanju i njemu će pripasti deo zajedničke imovine.
Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju zajednički i sporazumno.
Posebna imovina je imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, zatim imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Drugim rečima, ukoliko u toku braka nasledite imovinu ili vam je neko pokloni, to pre predstavlja vašu posebnu imovinu. Takođe, ukoliko prodajom vase posebne imovine kupite drugu nepokretnost i ta imovina predstavlja vašu posebnu imovinu.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.
Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu. Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu. Šta to praktično znači? U situaciji kad jedna od bračnih partnera ima u vlasništvu kuću koja je njegova posebna imovina(recimo nasledio je od roditelja) I tokom trajanja braka supružnici sredstvima koja su stekli radom izvrše manja renoviranja, recimo zamene stolariju, u tom slučaju onaj supružnik koji nije vlasnik nepokretnosti ima pravo da drugog supružnika zahteva novčanu protivrednost za izvršena ulaganja u stolariju, iznos potraživanja zavisi od visine doprinosa u ulaganju. Ukoliko tokom zajedničkog života dodje do znatnog ulaganja u imovinu jednog od supružnika, recimo supružnici sagrade još jedan sprat na kući i renoviraju objekat kompletno, u tom slučaju supružnik koji je učestvovao u renoviranju i građenju ima pravo da zahteva deo objekta, srazmerno svom ulaganju tokom trajanja braka.
Šta predstavlja podela zajedničke imovine
Deobom zajedničke imovine, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Supružnici imovinu koju su stekli u toku trajanja bračne zajednice mogu podeliti za vreme trajanja braka ili posle prestanka braka.
Supružnici mogu podeliti zajedničku imovinu sporazumno ili sudskim putem.
- Sporazumna deoba zajedničke imovine podrazumeva zaključenje sporazuma se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
- Sudska deoda zajedničke imovine podrazumeva podelu zajedničke imovine u parničnom postupku. Postoji zakonska pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Tokom sudskog postupka parnične stranke dokazuju ko je Koliko doprineo u sticanju zajedničke imovine, nakon čega sud donosi odluku kojom utvrđuje srazmeru u doprinosu prilikom sticanja zajedničke imovine.
Na osnovu kojih kriterijuma sud donosi odluku ko je koliko doprineo u sticanju zajedničke imovine?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i predmet je dokazivanja u sudskom postupku. Iz tog razloga je dobro imati advokata koji će vam ponuditi stručnu pomoć I iskustveno pomoći da uspete u postupku.
Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, zatim vrednuje se vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Naravno da će supružnik koji ostvaruje znatno veće prihode polagati pravo na većem delu zajedničke imovine, pritom supružnik “koji se više angažovao oko kuće” takođe sa pravom očekuje da se i ta okolnost vrednuje prilikom utvrđivanja “koliko kome pripada”. Procenu vrednosti zajedničke imovne vrši sud i predmet je dokazivanja, tokom dokaznog postupka važnu ulogu ima ekonomsko-finansijsko veštačenje.
Pravo na deobu zajedničke imovine imaju supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraživanja.
Odgovornost za obaveze supružnika
Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom. Drugim rečima, ukoliko se jedan od supružnika “zaduži” i tim sredstvima finasira zajedničke potrebe porodice, za te dugove odgovaraju oba suprižnika svojom zajedničkom imovinom kao I svojom posebnom imovinom.
Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u zajedničkoj imovini.
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajedničkoj imovini.
