Porodični zakon Republike Srbije polazi od načela da roditeljsko pravo pripada oba roditelja i da se ono ostvaruje u najboljem interesu deteta.
Odredbama člana 77. Porodičnog zakona propisano je da roditeljsko pravo obuhvata pravo i dužnost roditelja da se staraju o detetu, štite njegova prava i interese, vaspitavaju ga, obrazuju i zastupaju.
Član 78. propisuje da se roditeljsko pravo vrši isključivo u najboljem interesu deteta.
Kada jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, član 79. Porodičnog zakona predviđa da odluke o pitanjima od posebnog značaja donose roditelji zajednički, osim ako sud nije drugačije odlučio.
Izbor škole predstavlja pitanje od posebnog značaja jer utiče na obrazovanje i razvoj deteta. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo da bude obavešten i da učestvuje u donošenju takve odluke, ali nema pravo da jednostrano blokira izbor škole.
Ako između roditelja nema saglasnosti, konačnu odluku donosi nadležni sud, vodeći se najboljim interesom deteta, uz pribavljanje mišljenja organa starateljstva kada je to potrebno.
Sudska praksa dosledno polazi od toga da roditeljska prava postoje radi zaštite interesa deteta, a ne interesa roditelja. Zbog toga sud u svakom konkretnom slučaju ocenjuje sve okolnosti, uključujući potrebe deteta, kontinuitet školovanja, udaljenost škole i mišljenje deteta ako je sposobno da ga izrazi.
Načelo najboljeg interesa deteta potvrđeno je i članom 3. Konvencije UN o pravima deteta.
Zaključak: Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može uticati na izbor škole kroz učešće u odlučivanju o pitanju od posebnog značaja, ali ukoliko nema saglasnosti, odluku donosi sud prema najboljem interesu deteta.
Autor ovog stručnog teksta je advokat Lazar Krstić.
Tekst je informativnog karaktera i pruža opšti pravni prikaz mogućnosti, prava I obaveza roditelja u vezi izbora škole deteta.