Supružnici mogu podeliti zajedničku imovinu za vreme trajanja braka, bez pokretanja postupka za razvod. Mogućnost takve deobe izričito je predviđena Porodičnim zakonom Republike Srbije u članu 177 i 178 Zakona.
Šta predstavlja bračnu tekovinu?
Zajedničku imovinu supružnika, odnosno bračnu tekovinu, predstavlja imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku.
Nije presudno na čije ime je određena nepokretnost upisana u katastru, ko je formalno zaključio kupoprodajni ugovor niti sa čijeg računa su vršene pojedinačne uplate. Ukoliko je imovina stečena radom tokom bračne zajednice, postoji zakonska pretpostavka da pripada oboma supružnicima.
Nasuprot tome, posebnu imovinu supružnika, po pravilu, predstavlja imovina koju je imao pre zaključenja braka, kao i imovina stečena tokom braka nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava.
Da li je za deobu imovine potreban razvod?
Razvod braka nije uslov za deobu zajedničke imovine. Član 178 Porodičnog zakona propisuje da se deoba može izvršiti kako za vreme trajanja braka, tako i nakon njegovog prestanka.
Supružnici, dakle, mogu nastaviti bračnu zajednicu, a istovremeno urediti kome će pripasti stan, kuća, automobil, novčana sredstva, poslovni udeli ili druga imovina koju su do tada zajednički stekli.
Deoba može biti:
- sporazumna, kada supružnici postignu saglasnost o načinu podele;
- sudska, kada sporazum nije moguć, pa jedan od supružnika podnese tužbu za deobu zajedničke imovine.
Kod sudske deobe polazi se od pretpostavke da su udeli supružnika jednaki. Međutim, svaki supružnik može dokazivati da je njegov doprinos sticanju zajedničke imovine bio veći. Pritom se ne uzimaju u obzir samo ostvarene zarade, već i vođenje domaćinstva, staranje o deci, briga o imovini i druge okolnosti značajne za njeno sticanje, održavanje ili uvećanje vrednosti.
Sporazumna deoba imovine
Kada postoji saglasnost supružnika, oni mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum treba da bude precizan i da za svaku stvar ili pravo odredi kome pripada i da li drugi supružnik dobija odgovarajuću imovinu ili novčanu naknadu. Sporazum se zaključuje u odgovarajućoj javnobeležničkoj formi.
Šta se događa sa imovinom kupljenom na kredit?
Činjenica da kredit još nije otplaćen ne sprečava deobu imovine. Moguće je, na primer, sporazumeti se da stan u celini pripadne jednom supružniku, iako se stambeni kredit i dalje otplaćuje.
U takvoj situaciji moraju se odvojeno posmatrati:
- pravo svojine na nepokretnosti;
- dug prema banci;
- hipoteka upisana na nepokretnosti;
- međusobni odnosi supružnika u pogledu do sada i ubuduće plaćenih rata.
Supružnici mogu ugovoriti da stan pripadne jednom od njih i da taj supružnik nastavi da plaća preostale rate. Međutim, takav sporazum proizvodi dejstvo prvenstveno u njihovom međusobnom odnosu i ne menja automatski ugovor o kreditu.
Zašto je potrebna saglasnost banke?
Ako je prema ugovoru o kreditu jedan supružnik dužnik, on ostaje odgovoran banci čak i kada se supružnici dogovore da kredit ubuduće plaća drugi supružnik.
Za preuzimanje duga i oslobađanje prvobitnog dužnika neophodna je saglasnost banke. Banka će pre davanja saglasnosti proceniti kreditnu sposobnost supružnika koji bi trebalo da preuzme kredit.
Ako su oba supružnika solidarni dužnici, sudužnici ili je jedan od njih jemac, njihova odgovornost prema banci ostaje onakva kakva je određena ugovorom o kreditu sve dok banka ne prihvati izmenu ugovora.
Zbog toga nije dovoljno da u sporazumu samo bude navedeno da jedan supružnik „preuzima kredit“. Potrebno je jasno razlikovati:
- internu obavezu jednog supružnika da plaća rate;
- formalnu obavezu prema banci koja zavisi od postojećeg ugovora i saglasnosti banke.
Sporazumom treba predvideti i pravo drugog supružnika na povraćaj novca ako, uprkos dogovoru, bude prinuđen da banci plati neku dospelu obavezu.
Šta se događa sa hipotekom?
Deobom imovine hipoteka ne prestaje. Ako je stan opterećen hipotekom, ona ostaje upisana bez obzira na to kome je stan pripao nakon deobe.
Ukoliko kredit ne bude uredno otplaćivan, banka može pokrenuti postupak namirenja iz vrednosti nepokretnosti. Novi isključivi vlasnik stana mora zato biti svestan da stiče nepokretnost opterećenu hipotekom i da promena vlasništva ne utiče na prava banke.
Kako se određuje vrednost imovine opterećene kreditom?
Prilikom deobe treba uzeti u obzir tržišnu vrednost imovine, iznos preostalog duga i način na koji će kredit biti otplaćivan.
Na primer, ako stan vredi 150.000 evra, a preostali dug banci iznosi 60.000 evra, njegova okvirna neto vrednost iznosi 90.000 evra. Ako su doprinosi supružnika jednaki i stan pripadne jednom supružniku koji preuzima dalju otplatu kredita, drugom supružniku bi načelno pripadala protivvrednost od približno 45.000 evra.
Ovakav obračun je samo polazna osnova. Konačan odnos može zavisiti od:
- porekla novca kojim je plaćeno učešće;
- iznosa rata otplaćenih tokom bračne zajednice;
- eventualnog ulaganja posebne imovine jednog supružnika;
- tržišne vrednosti nepokretnosti;
- preostalog duga, kamate i troškova kredita;
- druge imovine i obaveza koje su obuhvaćene deobom.
Šta je sa imovinom koja se stekne nakon deobe?
Deoba postojeće bračne tekovine ne znači nužno da će sva imovina koju supružnici kasnije steknu automatski predstavljati njihovu posebnu imovinu.
Ako supružnici nastave zajednicu života i nakon deobe nastave da stiču imovinu radom, takva novostečena imovina može ponovo imati karakter zajedničke imovine.
Ukoliko žele da trajno izmene zakonski režim i odrede da ubuduće svako samostalno stiče svoju imovinu i odgovara za svoje obaveze, potrebno je da, pored deobe već stečene imovine, zaključe i bračni ugovor.
Bračni ugovor omogućava supružnicima da urede postojeću i buduću imovinu, način sticanja, upravljanja i raspolaganja, kao i druga pitanja njihovih imovinskih odnosa. Kada se odnosi na nepokretnosti, bračni ugovor se upisuje u odgovarajući javni registar.
Zaključak
Supružnici mogu podeliti bračnu tekovinu tokom trajanja braka i za to nije potrebno da se razvedu. Deoba može obuhvatiti i nepokretnost kupljenu na kredit koji još nije otplaćen.
Ipak, sporazum između supružnika ne može bez saglasnosti banke promeniti dužnika iz ugovora o kreditu niti ukinuti hipoteku. Zbog toga je neophodno istovremeno urediti vlasništvo na imovini, međusobnu raspodelu preostalog duga, odnos prema banci i posledice eventualnog neplaćanja kredita.
S obzirom na to da sadržina sporazuma zavisi od načina sticanja imovine, porekla sredstava, ugovora o kreditu, stanja duga i podataka upisanih u katastar, preporučljivo je da se pre zaključenja sporazuma pribavi individualni pravni savet. Čitaoci se mogu obratiti advokatu radi analize konkretnog slučaja, izrade sporazuma o deobi zajedničke imovine ili bračnog ugovora, kao i radi saradnje u postupku pred javnim beležnikom, bankom, katastrom ili sudom
Česta pitanja o deobi bračne tekovine
Da li bračna imovina može da se podeli dok brak još traje?
Da. Za deobu zajedničke imovine supružnika nije neophodno da prethodno dođe do razvoda braka. Supružnici mogu podeliti bračnu tekovinu i tokom trajanja braka, sporazumno ili, kada sporazum nije moguć, u sudskom postupku.
Da li stan kupljen na kredit tokom braka predstavlja bračnu tekovinu?
Stan kupljen tokom trajanja zajednice života u braku može predstavljati zajedničku imovinu supružnika i kada kredit još nije u potpunosti otplaćen. Prilikom utvrđivanja imovinskih odnosa potrebno je uzeti u obzir način sticanja nepokretnosti, poreklo sredstava za učešće i otplatu kredita, kao i druge okolnosti konkretnog slučaja.
Ko nastavlja da plaća kredit nakon podele bračne imovine?
Supružnici mogu međusobno ugovoriti da preostale rate kredita plaća supružnik kome pripadne nepokretnost. Međutim, njihov sporazum sam po sebi ne menja obaveze prema banci. Za promenu dužnika ili oslobađanje postojećeg dužnika od obaveze prema banci potrebna je saglasnost banke i odgovarajuća izmena kreditnog odnosa.
Šta se dešava sa hipotekom kada stan pripadne jednom supružniku?
Promena vlasnika nepokretnosti sama po sebi ne dovodi do prestanka hipoteke. Ako je na stanu upisana hipoteka kao sredstvo obezbeđenja kredita, ona ostaje na nepokretnosti dok ne prestane na zakonom predviđen način i ne bude brisana iz katastra. Zbog toga prilikom deobe treba posebno analizirati vlasništvo nad stanom, preostali dug i postojeće obezbeđenje banke.
Da li su udeli supružnika u bračnoj tekovini uvek jednaki?
Kod sudske deobe postoji zakonska pretpostavka jednakih udela u zajedničkoj imovini, ali se može dokazivati drugačiji doprinos. Doprinos se ne procenjuje samo prema visini zarade. U obzir se uzimaju i vođenje domaćinstva, staranje o deci, staranje o imovini i druge okolnosti od značaja za sticanje, održavanje i uvećanje zajedničke imovine.
Da li je isto sporazumom podeliti imovinu i zaključiti bračni ugovor?
Ne. Sporazumom o deobi supružnici uređuju podelu postojeće zajedničke imovine. Bračnim ugovorom mogu šire urediti svoje imovinske odnose, uključujući postojeću i buduću imovinu. Ako supružnici žele da tokom nastavka braka unapred urede režim budućeg sticanja imovine, potrebno je razmotriti zaključenje bračnog ugovora.
Može li jedan supružnik dobiti ceo stan, a drugi novčanu naknadu?
Može, ako se supružnici o tome sporazumeju, odnosno ako takav rezultat proizlazi iz odgovarajućeg postupka deobe. Kod sporazumne deobe moguće je urediti da nepokretnost pripadne jednom supružniku, dok drugi dobije drugu imovinu ili odgovarajuću novčanu naknadu. Ako je stan opterećen kreditom i hipotekom, potrebno je posebno urediti odnos prema preostalom dugu i banci.
Da li deoba bračne tekovine znači da je i buduća imovina supružnika odvojena?
Ne nužno. Ako supružnici nakon deobe nastave zajednicu života i nastave da stiču imovinu radom, novostečena imovina može ponovo predstavljati zajedničku imovinu. Ako žele drugačije da urede režim budućeg sticanja, mogu razmotriti zaključenje bračnog ugovora.