U Srbiji važi pravilo da je zajednička imovina ono što su supružnici stekli radom tokom trajanja bračne zajednice.
Ako je “firma” , tačnije DOO osnovana tokom braka treba razlikovati da li je predmet “podele” ulog ili udeo.
Udeo ne ulazi u zajedničku imovinu (bračnu tekovinu) i nije predmet podele, obzirom da je to imovina “firme”koja ja registrovana u APR.
Ulog ulazi u zajedničku imovinu. Ulog, shodno članu 47 Zakona o privrednim društvima postaje imovina društva, ali supružnik koji nije član društva ima pravo da potražuje “deo uloga” srazmerno svom doprinosu u sticanju zajedničke imovine.
Da razjasnimo, supružnik koji nije član DOO nema pravo da zahteva da postane član društva i da dobije udeo u društvu po osnovu bračne tekovine, već ima pravo da potražuje u novcu srazmeran iznos koji je po osnovu rada supružnika uložen kao ulog u DOO.
Ukoliko je “firma-DOO” osnovana pre braka i ako je vrednost “firme” porasla zahvaljujući zajedničkom trudu oba supružnika, drugi supružnik koji nije član društva ima pravo na srazmeran deo uvećane vrdnosti. Ova “razlika” se utvrdjuje veštačenjem i izražava se u novčanoj protivrednosti.
Ukoliko je predmet podele bračne tekovine preduzetnička radnja, ona ima tretman kao da je u pitanju imovina koja je upisana na ime supružnika koji je preduzetnik i ona predstavlja zajedničku imovinu supružnika, ukoliko je preduzetnička radnja osnovana tokom trajanja bračne zajednice, obzirom da preduzetnik nema posebnu pravnu ličnost te je sva imovina preduzetnika potencijalno zajednička, ukoliko je stečena radom tokom trajanja bračne zajednice.
